Izvor: N1
Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove kaže da je istraživanje tog Instituta pokazalo da je jasno da je televizija apsolutno dominirala u informisanju građana tokom pandemije. “Šta raditi i kako se ponašati tokom pandemije, televizija je bila ključna. Na pitanje kome su najviše verovali, na prvom mestu sa više od 50 odsto je N1, na drugom mestu RTS”, kaže.
Komentarišući posetu nemačke šefice diplomatije Analene Berbok Srbiji, kaže da „možemo videti jednu novu inicijativu koja dolazi iz Nemačke“.
„Nova vlada i ministarka koja dolazi iz redova Zelenih, sa jasnom porukom da će ovaj region biti od izuzetnog značaja za novu vladu. Imenovali su i specijalnog predstavnika, šalju iste poruke koje su slali poslednjih 10 godina vladavine SNS. Činjenica da ova poseta nije otkazana u jeku rata u Ukrajini govori da je Nemačkoj vrlo važno šta će se dešavati u Srbiji u naredne dve godine, govorim dve godine, jer je to period kada neće biti izbora ni u Srbiji, ni na Kosovu. Nemačka i njeni partneri žele da u tom periodu dođe do tog famoznog ugovora kojim će se regulisati odnos Beograda i Prištine jednom za svagda. Vrlo malo prostora će Beograd imati za manevre da izbegava rešavanje tog pitanja, jer već polako ali sigurno je sve više glasova u EU protiv Srbije. Jer zemlja koja je od 2014. kandidat, pregovara od 2015. godine, a nije nešto značajno napredovala u članstvu, zauzima suprotan stav u međunarodnim odnosima od onog koji ima EU, postavlja se pitanje da li ta zemlja treba da bude članica EU“, kaže on.
Govoreći o istraživanju Instituta za evropske poslove o tome kome su građani verovali tokom pandemije, a kome nisu, rekao je da su rezultati ono što su očekivali.
“Da se predsedniku i veruje i ne veruje, 41 odsto građana smatra da je predsednik uradio dobre stvari tokom pandemije, dok 40 odsto građana smatra da to nije tako, što govori o jednom duboko podeljenom društvu. Posebno se zameraju vladi i predsedniku kontradiktorne informacije u vezi sa pandemijom – šta raditi, kada raditi, to je nešto što je građane zbunjivalo poslednje dve godine”, kaže.
Ističe da su građani zadovoljni procesom imunizacije.
“Trećom dozom se, tvrdi, vakcinisalo 42 odsto. Ono što je poražavajuće je, da i pored zadovoljstva, imate trećinu građana koji odbijaju da se vakcinišu”, kaže.
Beširi naglašava da je jasno da je televizija apsolutno dominirala u informisanju građana.
“Šta raditi i kako se ponašati tokom pandemije, televizija je bila ključna. Na pitanje kome su najviše verovali, na prvom mestu sa više od 50 odsto je N1, na drugom mestu RTS. Štampani mediji – najviše se verovalo Danasu i Blicu”, kaže.
Dodaje da smo se vrlo često nalazili u situaciji da ne znamo koje su mere na snazi u datom momentu.
U ispitivanju je učestvovalo 1.249 ispitanika.
“Kao i sva istraživanja, uzima se uzorak koji predstavlja populaciju Republike Srbije, na osnovu poslednjeg popisa. Anketirani su ljudi stariji od 18 godina. Zaista postoji velika razlika u odgovorima koje su davali građani koji su starijeg doba, više od 65 godina, ili građani između 18 i 30 godina. To se jasno videlo u odgovorima da li poštuju pandemijske mere, da li nose maske, vakcinacija…”, kaže.
Dodaje da se zamera vladi što su zatvorili građane, što su stariji sugrađani maltretirani da bi išli u prodavnicu u 4 ujutru…
Kaže da su građani najviše zabrinuti za posledice pandemije.
“I za to kako će se ove dve godine odraziti na mentalno i fizičko zdravlje ljudi u Srbiji”, kaže.
Beširi kaže da čak 54 odsto građana misli da je Srbiji tokom pandemije pomogla Kina, 15 odsto Rusija i 13 odsto EU.
“Kada to pretvorite u realnost, najveća podrška je zapravo došla iz EU. Ono što mi dan danas ne znamo – cene kineskih vakcina, sve što je došlo od Kine koliko je građane koštalo. Pošto je Srbija među prvima dobila kineske vakcine, postavlja se realno pitanje da li je Srbija još nečim platila tu kinesku uslugu”, kaže Beširi.
