ANTONELA RIHA, novinarka, govori za KARAKTER
Foto: Milica Vučković/FoNet
KARAKTER DRUŠTVA
Nezrelo društvo. Nesposobno da se odredi da li je narod ili zajednica građana, da li je na Istoku ili Zapadu, da li je za demokratiju ili despotiju, bez razumevanja sopstvene prošlosti i tradicije, bez preispitivanja svojih pobeda i poraza i bez vizije kakvo zaista želi da bude u budućnosti. U večitim paradoksima, skrajnuto od modernih, razvijenijih država a sa osećanjem neverovetne važnosti, društvo spremno da prkosi celom svetu i da pokorno sledi jednog vladara.
KARAKTER MEDIJA
Jasno podeljeni. Prva podela bi bila na one koji podržavaju vlast ili opoziciju i na one malobrojne koji su zadržali poziciju nezavisnu od političara. Zatim, podela na medije unutar korporacija gde sadržaj diktiraju menadžeri i malih medija koji preživljaju zahvaljujući kvalitetu novinara i urednika. Sledeća podela bi bila na profesionalne medije i glasila čiji se sadržaj puni iz nekog spoljnjeg content centra. Nikada više medija a nikad manje novinarstva, to bi bio dosta tužan opis naše profesije.
U večitim paradoksima, skrajnuto od modernih, razvijenijih država a sa osećanjem neverovetne važnosti, ovo društvo je spremno da prkosi celom svetu i da pokorno sledi jednog vladara
KARAKTER VLASTI
Autokratija i klijentelizam. Sve je u rukama jednog čoveka, od njegove volje zavise institucije, od njegovih odluka šta se ruši a šta gradi. Kontroliše sve službe a njegova stranka armiju glasača koji su ucenjeni poslom, sitnim privilegijama i strahom kako će preživeti stalnu krizu. Vlast će učiniti sve da zadrži poziciju na kojoj je i to je istovremeno slabost, jer neka, možda nepredvidiva pukotina može da sruši tu tvrđavu sazdanu od interesa a ne od jasne politike za koju ljudi slobodno glasaju.
Nikada više medija a nikad manje novinarstva, to bi bio dosta tužan opis naše profesije
KARAKTER OPOZICIJE
Pozicioniranje lidera i nedostatak politika. Vučić i njegova SNS su zauzele gotovo sav prostor u državi, u medijima i u tako neravnopravnim uslovima opozicija se većinom određuje prema odlukama i potezima vlasti. Ustručava se od nepopularnih tema u borbi za svoje birače a međusobnim obaranjem ruku i spoticanjem zbunjuju i odbijaju veliki broj apstinenata. Nakon bojkota vreme je da uđu u institucije i da kroz njih prikažu svoje ideje i politike i to je jedini demokratski način da se vlast menja i na kraju promeni.
