Ovo balansiranje između zdravlja i ekonomije dovelo je naše biznise do tačke u kojoj smo shvatili da moramo da se menjamo, i to brzo i efikasno
ZORAN PETROVIĆ, predsednik UO AmCham-a i predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke, piše za KARAKTER
Pandemija Covid – 19 je stavila sve nas na veliki izazov, kako lokalno, tako i globalno. Najpre našu državu i naš zdravstveni sistem koji je prenapregnut, a onda i sve nas koji zajedno sa državom svakodnevno vodimo računa o zdravlju nas i naših zaposlenih uz neizbežno balansiranje sa ekonomskim izazovima. Ovo balansiranje između zdravlja i ekonomije dovelo je naše biznise do tačke u kojoj smo shvatili da moramo da se menjamo, i to brzo i efikasno. Digitalizacija i modernizacija kompanija započela je dosta ranije, dok je pandemija virusa ove procese dovela do brzine svetlosti. Došlo je do ubrzanja elektronske trgovine i svih pratećih delatnosti, a kupac je danas, više nego ikada do sada, u apsolutnom centru svih kompanija koje drže do sebe i svoje budućnosti. Kako su se, sticajem okolnosti, menjale navike kupaca, tako smo svi mi morali da potržimo kupce na drugim mestima i da se apsolutno prilagodimo novoj slici celog sveta. Pored toga što smo svi provodili više vremena sa svojim porodicama, istakao bih digitalizaciju kao jedinu dobru stvar koju nam je ova pošast donela.
Fundamentalne reforme ne smemo zanemariti i one se odnose na neophodnost unapređenja efikasnosti pravosuđa i vladavine prava, uz nemilosrdnu borbu protiv korupcije
OBRISI PANDEMIJE
Članice Američke privredne komore su kao poslodavci položili najteži ispit – a to je organizovanje posla na način koji u najvećoj meri čuva zdravlja nas i naših zaposlenih u jeku epidemije. Bili smo spremni na promenu, brzo smo reagovali, puno dodatno uložili u razvoj elektronskih kanala komunikacije i sa zaposlenima i sa klijentima, primenili najbolje globalne prakse u našim kompanijama, uspeli da reorganizujemo naše biznise na način da nastavimo sa radom uz apsolutni prioritet očuvanja zdravlja naših ljudi. Istovremeno, država je svojim pravovremenim paketom mera pomogla da rezultati našeg poslovanja ne budu tako loši kakvi su mogli biti. Ipak, epidemija je daleko od kraja, a njeni negativni efekti i posledice, za većinu naših kompanija članica, će i naredne godine biti najveća prepreka u poslovanju.
Takođe, videli smo da je moguće brzo prelaženje na online komunikaciju državnih organa sa privredom u nekim slučajevima, ali je neophodno fokusirati se na ovakav prelazak kod svih administrativnih organa. Privreda će svakako imati težak zadatak u narednim mesecima, te je neophodno da država sa svoje strane smanji administrativni teret i regulatorni rizik na minimum, kako bi zajedničkim naporima završili 2021. godinu bolje od 2020. Ipak fundamentalne reforme ne smemo zanemariti i one se odnose na neophodnost unapređenja efikasnosti pravosuđa i vladavine prava, uz nemilosrdnu borbu protiv korupcije.
AmCham
56%
očekuje povećanje obima poslovanja i rast
2/3
članstva planira da dodatno investira u 2021.
30%
planira novo zapošljavanje
NAJVEĆI IZAZOVI U 2021.
70%
članica vidi u nepredvidivosti pandemije
48%
u efikasnosti rada državne uprave
46%
zamera nepredvidivost izmene i primene propisa
UMERENI OPTIMIZAM
Osmu godinu za redom sproveli smo istraživanje o poverenju i zadovoljstvu investitora koje pokazuje da su, uprkos jakom uticaju pandemije Covida-19 na globalnu i domaću ekonomiju, članice AmCham-a umereni optimisti u pogledu očekivanja za 2021. godinu. U 2021. godini većina kompanija članica (56%) očekuje povećanje obima poslovanja i rast, dok 30% planira novo zapošljavanje. Neizvesnost koja prati pandemiju uzrokovala je da naša očekivanja u proseku budu od petine do trećine niža nego u istom periodu prošle godine. Najoptimističniji pokazatelj je u vezi sa planiranim investicijama – čak 2/3 članstva planira da dodatno investira u narednoj godini, što govori o našoj dugoročnoj posvećenosti i očekivanju brzog oporavka nakon prestanka pandemije. Najveći izazov u narednoj godini 70% članica vidi u nepredvidivosti pandemije, zatim u efikasnosti rada državne uprave 48%, dok 46% zamera nepredvidivost izmene i primene propisa. Najveća administrativna opterećenja za članice proizilaze iz poreskih, carinskih i propisa iz oblasti deviznog poslovanja.
Otvaranje kancelarije DFC u Beogradu samo dodatno potvrđuje da je Beograd i finansijski centar regiona u kome će se donositi odluke o najvećim i najvažnijim investicijama u budućnosti
Srbija jeste regionalni lider, ali sama za sebe je veoma malo tržište. Svedoci smo da velike multinacionalne kompanije posmatraju tržište Balkana kao jedinstveno, a na nama je da zajedničkim radom te prilike iskoristimo
ZNAĆAJ DFC-a
Ovaj optimizam leži u činjenici da su se kompanije transformisale relativno brzo i uspešno, ali i u činjenici da postoji vidna izvesnost da će regionalna ekonomska saradnja doneti dobre rezultate u periodu ispred nas. Srbija jeste regionalni lider, ali sama za sebe je veoma malo tržište. Svedoci smo da velike multinacionalne kompanije posmatraju tržište Balkana kao jedinstveno, a na nama je da zajedničkim radom te prilike iskoristimo. Mi se nadamo da će Vašingtonski sporazum, uz ekonomsku podršku DFC-a dodatno skrenuti pažnju američkih investitora na ceo region i na Srbiju kao najveću ekonomiju regiona. Za očekivati je da prve efekte vidimo već 2021. godine, a svakako ohrabruje činjenica skorašnjeg potpisivanje sporazuma o namerama između DFC-a, Izvozno-uvozne banke SAD-a (EXIM) i Beograda i Prištine sa ciljem pomoći u finansiranju izgradnje Auto-puta mira. Treba da imamo u vidu da potpisani sporazumi nisu obavezujući, već predstavljaju namere, a treba da uslede standardne radnje pre nego što finansiranje projekta bude zvanično uspostavljeno. Ovo može da bude pokazatelj u kom pravcu će finansiranje ići. Dodatno, odlazeća administracija SAD je pokazala Vašingtonskim sporazumom svoju punu podršku za regionalno ekonomsko povezivanje. Mi smo kao Američka privredna komora pozdravili Vašingtonski sporazum jer duboko verujemo da će ovaj sporazum dati snažan i jasan impuls ekonomskom razvoju našeg regiona, jer predstavlja temelj za brži protok ljudi, roba i usluga u region. Otvaranje kancelarije DFC u Beogradu samo dodatno potvrđuje da je Beograd i finansijski centar regiona u kome će se donositi odluke o najvećim i najvažnijim investicijama u budućnosti. Za očekivati je da se u skoroj budućnosti, svaka američka kompanija koja planira investicije u Srbiji, ili regionu, najpre obratiti DFC-u i dobije neophodne informacije o potencijalu za investiranje. Nakon toga, činjenica da svoje investicione projekte mogu da sprovedu preko američke investicione banke nama sigurno ne može da škodi, jer investiranje najčešće ide posredstvom registrovanih banaka u Srbiji. Uverenja sam da će nova administracija nastaviti ovom trasom, a prema najavama ministra finansija do kraja januara trebalo bi da potpišemo sporazum sa DFC za finansijsku podršku malim i srednjim preduzećima vrednosti oko 1,1 milijardu dolara što je svakako odlična vest za našu privredu.
