Kada radite u Srbiji, sa mnogo manjim budžetima i ostalim uslovima, vi se trudite da kreativno nadomestite tehničke nedostatke i doskočite zadatku. Možda je upravo to ključ, pored velike strasti i upornog rada, za uspehe u Evropi
ANA CVEJIĆ, multidisciplinarni dizajner, art direktor i osnivač Idea Boutique dizajn studija i Ego Ballerina Brenda, za KARAKTER
Piše Dijana Vujačić
Imate veliko iskustvo iza sebe. Kako je izgledao početak Vašeg rada i obrazovanja?
Imala sam dar da od malena znam da ću biti kreativac, i još veći luksuz da studiram i da živim svoj san. Ubrzo nakon diplomiranja grafičkog dizajna na Akademiji lepih umetnosti moj diplomski rad, vizuelni identitet za unikatne Ana cipele, osvojio je prvo mesto za primenjenu umetnost na Funkshion takmičenju.To je bila velika odskočna daska kada sam se sledeće godine prijavila u Ideas Campus u okviru BeogrAD festivala u organizaciji New Moment agencije. Nakon završenog festivala, brojnih predavanja, zadataka i ideja pozvana sam od osnivača Dragana Sakana da se pridružim njegovom kreativnom timu. To je bio početak plodonosne desetogodišnje saradnje.
Doneli ste veliku odluku kada ste napustili New Moment, gde ste bili art direktor i copywriter, i fokusirali ste se na svoj Idea Boutique. Dobili ste internacionalne nagrade u domenu dizajna. Kako ste uspeli pošto je konkurencija u Evropi velika, koja ima mnogo bolje uslove za rad?
Za sebe volim da kažem da sam dete advertajzinga. Ušavši u agenciju shvatila sam da je advertajzing način razmišljanja i sve ono složeno i povezano kako mozak, barem moj, inače, razmišlja kada kreira. Tako da kada radite u Srbiji, sa mnogo manjim budžetima i ostalim uslovima, vi se trudite da kreativno nadomestite tehničke nedostatke i doskočite zadatku. Možda je upravo to ključ, pored velike strasti i upornog rada, za uspehe, a dokaz tome su nagrade kako na svetskim advertajzing festivalima (EPICA, Golden Drum, The Global Awards-New York, Moscow International AD Festival, Central Europe Cristal Awards, Moscow International AD Festival) tako i na samostalnim umetničkim konkursima (Swarovski, Hugo Boss, ADC NY Young Guns, Cinderthriller, i-D Magazine/ Alberto Guardiani shoe design competition, Funkshion contest).
Enterijer za Cross Cafe, detalj (foto Niloka Iliå)
Nakon više nego uspešnih 10 godina, osetila sam da je vreme za nove izazove. Imala sam toliko ideja u glavi nevezano za marketing, koje sam želela da ostvarim. Osećala sam se kao da sam se tek zagrejala za nove poduhvate… Za kreativnog individualca bilo je prirodno da nastavi dalje kao samostalni dizajn studio za Boutique ideje.
Oblikovali ste vizuelni identitet Beogradske nedelje mode. Koji je potencijal modnog dizajna danas u Srbiji imajući u vidu da je modna industrija prošla kroz tešku deceniju, mogu reći kolaps?
Tokom 2012.i 2014. i sama sam bila učesnik modne manifestacije BFW, gde je po prvi put prezentovan Ego Ballerina brend. Ali jedna od neostvarenih želja na mom profesionalnom planu bila je da kreiram vizuelni identitet kampanje za neku nedelju mode… Ta želja mi se ispunila za jubilarni 40. BFW. Naš prestižni modni događaj i osnivač Nenad Radujević pružili su mi kreativnu slobodu da osmislim kampanju iz koje je nastao XL kreativni koncept, logo, total dizajn kao i zanimljivi patern za torbe i poklone. Bilo je to jedno pravo XL putovanje od dva meseca i jedinstveno iskustvo da sam na istoj manifestaciji bila ne samo učesnik već i deo tima.
Što se tiče modne, tekstilne i bilo koje druge industrije, mislim da teška faza traje nekoliko decenija i da je veliki poduhvat da ovakva modna dešavanja i kreatori opstaju sve ovo vreme.
Prošle godine ste izlagali na izložbi u muzeju u Bazelu, kakvo je bilo to iskustvo?
Ego Ballerina brend unikatnog printa sa vašom slikom, omiljenim bojama i simbolima je logično zaživeo ne samo na cipelama već i u enterijeru, nameštaju i, naravno, tašnama. Jedna takva Ego tašna se prošlog oktobra našla u društvu 400 lepotica najrazličitijih brendova, kolekcionara i dizajnera. Na poziv Lize Snook, direktorke Virtuelnog muzeja cipela i kustosa izložbe Tašne – Ikone investicije imala sam čast da budem deo elitne kolekcije, od kojih neki eksponati datiraju čakiz 1855. godine. Takođe, sam imala priliku da se kao autor predstavim za Prime TV regionalnu televiziju, što je pored lične satisfakcije čak korak više, jer se na švajcarskoj televiziji uz ime autora pojavljuje i moj Beograd i to tako lepim povodom.
Reći ću samo: Enterijer. Vaš koncept pri vizuelnom oblikovanju prostora je jedinstven. Da li je popart uticao na Vas ili je to lična projekcija i osećaj?
Kada imate dobar koncept onda on može da funkcioniše na mnoštvo polja. Tako je i nastao Ego Wallpaper koji je prvo zaživeo u mom ateljeu. Kada nemate kvadrate ili prozor, ja ga vizuelnom iluzijom nadogradim. Tako je bilo i u slučaju enterijera za magični plavi suturen u Cross cafe restoranu.
Eklektični dizajn, unukatni pristup projektu i hrabrost da koketiram sa stilovima je ono što moj rad čini prepoznatljivim
Efekat da se skučen prostor bez prozora obogati i učini zanimljivim, postignut je igrom neona, jarkih boja, različitih materijala, grafičkim rešenjima u vidu četiri Ego tapeta… Eklektični dizajn, unukatni pristup projektu i hrabrost da koketiram sa stilovima je ono što moj rad čini prepoznatljivim.
Ego Ballerina (foto Marko Todorović)
Putovanja su Vaša strast, koje destinacije su ostavile najjači utisak? Da li Vas različite kulture inspirišu?
Istraživanje je sastavni deo mene, mog posla, kreiranja, i putovanja apsolutno podrazumevaju to. Upoznajući tuđe različitosti upoznajemo i sebe od načina kako nešto prihvatamo i kako nas novo inspiriše. Najači utisak, ne samo vizuelno već i kulturološki, do sada je ostavila Azija. Uz neizostavnu fascinantnu prirodu, ljude i arhitekturu koja je totalno drugačija od evropske, najveći utisak je bio kulturno utemeljena filozofija zahvalnosti. Zahvalnost za sve što ti je dato od trenutka kada počne novi dan a koju ljudi uzimaju zdravo za gotovo.
Naše je da filtriramo servirane informacije što nije lako, mislimo svojom glavom, živimo svoj a ne tuđi život i težimo da svakog dana prevaziđemo sebe u ljudskom i profesionalnom smislu
Sve više se koristi fraza “rad na sebi” na mnogo načina ali nekako imam utisak da se taj izraz najčešće primenjuje kroz šoping, brendove, frizere, šminku I oblikovanju pojavnog izgleda I imidža. Verujem da je potrebno raditii na suštini a ne samo na formi…
Ne bih se obazirala na površne trendove, toga je uvek bilo i biće, samo je sada mnogo očiglednije zbog informacija putem socijalnih mreža. Naše je da filtriramo servirane informacije što nije lako, mislimo svojom glavom, živimo svoj a ne tuđi život i težimo da svakog dana prevaziđemo sebe u ljudskom I profesionalnom smislu.
